Zvuk tišine
Kao profesionalni trener u mogućnosti sam da sarađujem sa profesionalnim koučevima, prodavcima, menadžerima i liderima i da im pomažem da razviju svoje komunikacione veštine. Neke od komunikacionih veština koje podučavamo na našim treninzima su: veština slušanja, veština postavljanja efektivnih pitanja, veština uspostavljanja usaglašenosti, veština uticaja… Ukoliko učesnici treninga nastave da vežbaju to što su naučili na treningu, njihove komunikacione veštine će postati veoma dobre, zapravo odlične. Vežba je najbolji način da svoje znanje prebacite sa svesnog na nesvesni nivo.
Ipak postoji jedna komunikaciona veština koja se često zanemaruje. Većina stručnjaka sa kojima se susrećem je ne koristi na efikasan način i ne voli da se suočava sa ljudima koji je koriste. U većini slučajeva ova veština vrši pritisak na sve uključene strane. U direktnoj prodaju (a često i u pregovorima) postoji nepisano pravilo “strana koja je prva prekrši, gubi”. Koučevi koji ne vladaju ovom veštinom imaju tendenciju da postavljaju nepotrebna pitanja, ne dozvoljavajući klijentu da razmisli i “sklopi kockice”. Pogodili ste… reč je o tišini.
Da li ste se ikada zapitali zašto je tišina tako moćna?
Jedan od razloga je taj što ljudi tišinu uopšte ne posmatraju kao komunikacionu veštinu. U zemljama u kojima radim, bilo kakav vid produžene tišine u komunikaciji nije prihvatljiv. Kada komuniciramo sa nekim uglavnom želimo da razgovor teče bez prekida. Za većinu ljudi komunikacija predstavlja razmenu verbalnih i neverbalnih poruka. Pažnju usmeravamo na sadržaj, glas, ritam govora, specifične fraze, gestikulaciju… ali kada kao odgovor dobijemo tišinu, naš um zapada u paniku.
“Crveni alarm! Šta sada činiti? Ovaj čudak ispred mene ne komunicira!”
Ustvari, osoba koja se nalazi ispred nas komunicira, ali mi nismo u stanju da shvatimo njenu poruku. Niko ne očekuje tišinu. Sve drugo očekujemo… reči, pokrete, odbranu, uvredu… ali tišinu… to je nešto što nam ne pada na pamet.
Činjenica je da većina ljudi nije obučena da se suoči sa tišinom, zbog čega u takvim situacijama oseća obavezu da je popuni. Na taj način komunikacija se ponovo pokreće i nove informacije se dele, ali se narušava usaglašenost sa sagovornikom. Prednost dobija osoba koja je ulozi slušaoca.
Kada se koristi na pravi način, tišina može da uspori tempo komunikacije, i ukoliko se obe strane osećaju prijatno, donese nove uvide i ideje.
Zapamtite… Nije vaša obaveza da svaki vakuum tišine ispunite bukom. Postoje brojne situacije (sa nekima se svakodnevno suočavate) u kojima je tišina najbolji odgovor koji možete da date.
