Ono što ne znamo je značajnije za našu budućnost od onoga što već znamo
Pre nekoliko dana počeo sam da čitam knjigu “The Black Swan” autora Nassim Nicholas Taleb-a. Nakon nekoliko poglavlja sam imao utisak kao da me je neko lepo išamarao ili bolje rečeno, da mi je Nassim dobro prodrmao uverenja. Ukratko, Nassim koristi termin “crni labud” za sve ono što je nepoznato, za čovečanstvo, za nauku, za firme, pa i za svakoga od nas.
Iako se ova ideja nalazi u osnovi ličnog razvoja – najveći prostor za lični napredak je uvek u skrivenoj ili nepoznatoj oblasti Džo-Harijevog prozora:
Pojedinac je često u situaciji da se nalazi u oblasti u kojoj ne zna da ima potencijal ili talenat da nešto uradi. Najčešće ni drugi ljudi oko njega ne znaju, niti prepoznaju da u njemu postoji “ono nešto”. Npr. u meni je izvesno postojao talenat za preduzetništvom, a ja toga nisam bio svestan sve dok me “život nije naterao” da uskočim u preduzetničke vode. Ni ja, ni moji najbliži prijatelji i saradnici nismo taj moj talenat mogli da prepoznamo. Danas, kad već dugo plivam u preduzetnickim vodama i ljudi oko mene i ja znamo da imam talenat za preduzetništvom. On je sada očigledan. Naš najveći prostor za razvoj uvek leži u nepoznatoj ili skrivenoj zoni Džo-Harijevog prozora. Insiprisan Nassim-ovom knjigom, verujem da potencijal “zone nepoznatog” u velikoj meri prevazilazi oblasti ličnog razvoja.
Ova zona ima najdominantniji uticaj na naš život i budućnost. Ono što već znamo je samo podloga, osnova, koju možemo da iskoristimo da bismo se uhvatili u koštac sa nepoznatim stvarima. Da budem konkretniji svi moji veliki uspesi i neuspesi došli su kao rezultat otkrivanja nepoznatih stvari i ulaska u “neosvetljeni prostor”. Npr. nisam mogao znati da ću svoju suprugu upoznati slučajno, nakon jednog ručka gde smo nas dvoje ostali sami i započeli razgovor koji nismo mogli da završimo za 20 minuta koliko smo tada imali vremena. Nisam znao da će 2008. godine početi velika svetska ekonomska kriza, jer da sam znao verovatno nikad ne bih otpočeo privatni posao. Kako sam mogao znati da mogu da pomognem supruzi pri porodjaju?
Tek kad me je život, potpuno neočekivano, stavio baš u ove situacije počeo sam da otkrivam za šta sam sve sposoban.
Kako možemo da iskoristimo ovu spoznaju? Moj odgovor je: “Uvek sanjati velike snove i preuzimati “pametne” akcije (Dream Big Act Smart).” Sanjati velike snove je važno jer nam pomaže da vidim ono čega “nema”. Svakako na svetu postoji toliko toga neistraženog, nevidljivog i nepoznatog da nema mnogo logike stavljati fokus samo na ono što je trenutno očigledno.
Ukoliko je nešto očigledno, verovatno je već kasno baviti se time.
Samo “dream big” nije dovoljno! Da bismo otkrili nešto čega trenutno nema potrebano je da uradimo nešto u vezi sa tim (“act smart”). Akcija je ta koja pravi promene u realnom svetu – Ali ne bilo kakva akcija, već akcija u zoni neistraženog i nepoznatog.
