Mi donosimo odluke, ali na kraju odluke definišu nas

Prošle nedelje sam čitao materijal vezan za proces donošenja odluka, koji je sastavni deo našeg programa “Inovativno donošenje odluka” i iznenadio se koliko sjajnih pristupa je moguće primeniti kako bi se donela prava odluka. Neki od njih su veoma analitični, dok su drugi kreativniji i više povezani sa “unutrašnjim osećajem”. Što sam stariji sve više pažnje posvećujem svojoj intuiciji, umesto racionalnoj analizi. Do sada je ova strategija dobro funkcionisala, ali nije uvek dovodila do najboljih rešenja i rezultata. Primetio sam da sjajno funkcioniše kada je potrebno suočiti se sa novim situacijama, naročito kada je reč o ličnim odnosima, donošenju poslovnih odluka ili prihvatanju novih mogućnosti. U takvim situacijama jednostavno osetim da li je u pitanju prava osoba za saradnju ili da li je poslovna prilika dobra ili ne. Mnogi preduzetnici koje cenim koriste sličan pristup. U stvari, ova strategija je bila jedna od prvih koje sam naučio i počeo da koristim kada sam započeo svoj biznis 2008. godine. Većina ljudi ima sposobnost da identifikuje taj “unutrašnji osećaj” i bilo bi interesantno videti šta bi se desilo kada bi mu više verovali i češće se oslanjali na njega.

Kada se javi “unutrašnji osećaj” odmah reagujte! Nemojte da analizirate, jer vam to neće pomoći.

“Unutrašnji osećaji” često nisu usklađeni sa racionalnom analizom situacije, i u mnogim slučajevima ljudi nisu spremni da ih “poslušaju” i preduzmu korake jer smatraju da to što im oni sugerišu “nije pametno”. Radije bi se držali svojih rutina, samo zato jer su se pokazale kao sigurne. Takve situacije se najčešće završavaju strategijama “problem će se sam rešiti” ili “sačekaću još malo”. U mojoj omiljenoj knjizi “Gospodar prstenova: Prstenova družina”, dok sede zarobljeni u rudnicima Morije, Gandalf govori Frodu: “Sve što treba da odlučimo je šta ćemo da uradimo sa vremenom koje nam je dato”, ja bih još dodao “i da preduzmemo akciju”.

Kada donesete odluku, bez obzira na strategiju koju ste koristili da bi došli do nje, reagujte i preduzmite akciju.

Međutim, primetio sam da postoje situacije u kojima strategija “unutrašnjeg osećaja” ne funkcioniše baš najbolje, ili ponekad uopšte ne funkcioniše. To se obično dešava kada previše vremena provedem u nekoj situaciji i počnem da se osećam komforno (na pozitivan ili negativan način). Što više osećam “sindrom kuvane žabe” (eng.“boiling frog syndrome”), manje sam sposoban da identifikujem svoj “unutrašnji osećaj”. U takvim situacijama više koristim kognitivan i racionalan pristup.

Poslednje zapažanje koje želim da podelim sa vama u ovom članku je to da su ljudi spremni da više pažnje posvete odluci koju trebaju da donesu nego posledicama koje će ta odluka imati. Često ne dozvoljavamo sebi da promenimo svoje mišljenje. Sasvim je U REDU da promenite svoje mišljenje… jednom… dva puta… tri puta… ne postoji pravilo koje govori koliko puta nam je dozvoljeno da promenimo svoje mišljenje vezano za bilo koju važnu temu.

Greške su sastavni deo života. Stupanje u brak sa pogrešnom osobom je greška, ali ostanak u tom braku narednih 20 godina je loša odluka.

Ključne tačke:

• Intuitivne strategije ili “unutrašnji osećaji” daju dobre rezultate kada je potrebno suočiti se sa novim situacijama, naročito kada je reč o ličnim odnosima, donošenju poslovnih odluka ili prihvatanju novih mogućnosti.
• Strategije kognitivnog donošenja odluka su pogodnije za situacije u kojima se osećate kao “kuvana žaba” (sindrom kuvane žabe).
• Odluka bez akcije najčešće donosi veću konfuziju.
• U REDU je da promenite svoje mišljenje!