Liderstvo je metafora, ono što radimo je stvarnost

U drugoj polovini 2009. i tokom 2010. godine, Dr. Marylin Atkinson, osnivač i predsednica “Erickson Coaching International”, je često gostovala u Beogradu. U to vreme su prve generacije polaznika završavale Eriksonov trening „Umetnost i nauka koučinga“. Imao sam veliku čast i zadovoljstvo da tih godina budem njen asistent na ovom treningu. Prilikom jednog od njenih dolazaka u Beograd, pored otvorenog treninga, bio je zakazan i in-house trening u jednoj internacionalnoj kompaniji.

Tog aprila 2010. godine, dok je uveliko tekao treći modul treninga „Umetnost i nauka koučinga“, Marylin me je upitala da li bih mogao da joj u toku planirane trodnevne pauze organizujem transport do Bratislave i nazad. Bio sam zbunjen, ali naravno nisam se trudio da joj to pokažem. Razmišljao sam zašto bi želela da ide u Bratislavu? Ima mnogo boljih načina da se iskoristi trodnevna pauza između dva četvorodnevna treninga. Posebno, kad avionski prevoz nije moguć. Naime, u tom periodu avionski letovi nad Evropom su bili stopirani zbog vulkana koji je proradio na Islandu. Kako avion nije bio opcija, Marilyn je insistirala da putuje vozom.

Obzirom na udobnost i brzinu vozova u Srbiji odlazak u Bratislavu, u tako kratkom vremenskom periodu nije zvučalo nimalo privlačno. Moji pokušaji da je odgovorim nisu naišli na pozitivan odgovor. Nakon što sam sve organizovao, želeo sam da saznam čemu toliko insistiranje, zanimalo me je šta može biti razlog, verovatno nešto jako bitno, mislio sam.

Sačekao sam pogodan momenat i pitao je: „Marylin, zašto ti je toliko važno da otputuješ u Bratislavu?“

Ona mi je na to odgovorila: „U Bratislavi postoji jedna osoba koja želi da postane trener i idem da je podržim.“

Ostao sam bez teksta. Naizgled bezazlena situacija, za mene je predstavljala veliku lekciju. Shvatio sam da negde uvek postoji neko ko se trudi isto kao i mi i da u svakom trenutku možemo da uradimo nešto da podržimo osobu koja započinje svoj put. Neko kome je potrebno malo da napravi sledeći veliki korak u životu. Iskrenom podrškom, ne podržavamo samo tu osobu već i društvo u celini, što je i misija Eriksonovog koledža: „Svakim novim razgovorom menjamo svet u kome živimo.“ 

Razlika koja za mene pravi razliku je lider ne ide naokolo i „propoveda“ svoju viziju, već kada u svakodnevnom životu radi ono što je u saglasnosti sa njom.