Lekcije se ponavljaju dok ih ne naučimo

Volim šah. U osnovnoj školi sam se takmičio, međutim, od tada, pa do pre par godina, nisam ga igrao skoro uopšte. Obzirom da je danas lako naći protivnika online i da to ne zahteva neko specijalno angažovanje, malo po malo počeo sam da ga igram skoro svakodnevno. Trebalo mi je neko vreme da se vratim u formu, ali sada sam već prilično dobar. Iskreno, ne moram da pobedim ali mrzim da gubim. Tako da mi je, obrni okreni, pobeda važna.

Poslednjih nekoliko nedelja sam ušao u dobru seriju. Recimo da sam na cca 8 dobijenih gubio 1 partiju. Dobar rezultat me je prilično relaksirao. Nisam više bio fokusiran na pobedu a počeo sam i da potcenjujem protivnike. Vukao sam neke poteze koji su potpuno „nenormalni“ i pobeđivao. Sve dok se sa druge strane nije našao protivnik koji je vešto kažnjavao moja nepravilna otvaranja. Prve 4 partije – 4:0 za njega. „OK, sada je vreme da počnem ozbiljno da igram“ pomislio sam. Međutim, iako sam dao sve od sebe i sledeće 4 partije, koje sam ozbiljno igrao, sam izgubio. Debakl, 8:0.Pošto smo završili, prvo što sam pomislio

  „Nema veze, ovo je samo igra.

 To je tačno, međutim ova igra lepo opisuje ono što mi se, s’vremena na vreme, dešava u životu.

Ok je da se čovek opusti. Realno ne možemo konstantno da budemo potpuno fokusirani i da dajemo 100% sebe. Međutim, može da bude pogubno ukoliko, kada nam dobro ide, potcenimo protivnika, situaciju i život (u najširem smislu). Ukoliko u takvim situacijama počnemo da vučemo bezvezne poteze, jer mislimo da smo brilijantni, lako može da se desi da iz životne situacije „sve je  savršeno“, odjednom, primetimo da kola idu nizbrdo, i to vrlo brzo.

Ako se tako nešto desi, budite oprezni sa zaustavljanjem kola na sred nizbrdice, lako mogu da vas pregaze. Bolje sedite na njih i vozite se dok ne stanu. Kad stanu, zavrnite rukave pa ispočetka. I obavezno se potrudite da prepoznate i naučite lekciju.

 U šahu ili životu, lekcije se ponavljaju dok ih ne naučimo.